Seka Aleksić: Moj drug je gej (Foto)

Sve to ne mora biti teško, stresno i bolno, ali se ljudi teško navikavaju na "nešto novo". Sa druge strane to je nešto što nas okružuje i protiv čega nema smisla boriti se, a Seka je u svom poslednjem blogu objasnila da ljude deli isključivo prema njihovoj duši, "na dobre ili loše".

Moj drug je gej

"Kada bih izašla na scenu i redom pozdravljala svoju publiku po nacionalnoj, verskoj, seksualnoj osnovi, po bračnom stanju, po obrazovanju, po materijalnom stanju, pa zaposlene ili nezaposlene, pa crne, smedje ili plave... Ceo koncert bi mi se sveo samo na to, jednu pesmu ne bih stigla da otpevam! Uvek sam prihvatala različitost i obazirala se samo na to ko je kakav čovek, a ne ŠTA JE ON.  A šta u stvari on može da bude sem ljudsko biće sa svojim vrlinama i manama: dobar ili zao, vešt ili smotan, brz ili usporen, hiperaktivan ili flegmatičan? A već kakav je u duši postoje samo dve podele: dobar ili loš.

Na preporuku mog druga nedavno sam odgledala film "Molitve za Bobija", snimljen po istinitom događaju. Naime, Bobi se poverio bratu da je homoseksualac, brat govori njihovoj majci koja se potpuno razočara. Misli da će čestim odlaskom u crkvu, verom u Boga i molitvama njen sin da se "izleči". Takođe Bobi odlazi kod psihijatra, ali i posle psihoterapija on ostaje to što jeste. Pod pritiskom svoje porodice on se seli u drugi grad. Međutim sve više tone u depresiju, obuzima ga osećaj  krivice, da je  izneverio svoje roditelje i jedne noći se baca sa nadvožnjaka, pada pod kamion i gine na licu mesta. Majka i ostatak porodice proživljavaju veliki šok. Ona se preispituje i u svom najvećem bolu savetuje se sa raznim ljudima i majkama koje su prošle kroz isto iskustvo. Tu se majka, Meri, nalazi u psihičkom procepu, sve više ulazeći u za nju potpuno nov svet i saznaje stvari koje do tada nije znala. No, na kraju filma šeta ulicom, u ogromnoj koloni sa majkama koje su prošle što i ona, porodicama i ljudima homoseksualnog opredeljenja. Jednog momenta, u daljini vidi mladića kako sedi i posmatra ih, pričinjava joj se njen pokojni sin, prilazi mu i u plaču ga grli, mladić joj uzvraća zagrljaj.



Na žalost ovo nije jedinstven slučaj, NA ŽALOST nije čak ni redak. Jedan mladić, devetnaestogodišnjak se poverio svojim roditeljima da je homoseksualac. Pokušali su da "isteraju đavola iz njega" na razne načine i da ga "preobrate" u heteroseksualca. Oterali su ga iz kuće. Mladić je ostavio video poruku na YouTube-u, kao podršku ljudima koji prolaze kroz isto. Sam nije izdržao u svojoj borbi i počinio je samoubistvo. Ali, očigledno ipak SUDE PREDRASUDE. Ljudi različitih seksualnih sklonosti ima u svim sferama života, uspešni su u onome čime se bave: u glumi, muzici, sportu, modi, pravu...

Fudbalski reprezentativac Sjedinjenih Američkih Država, izuzetan talenat, Robi Rodžers, koji je igrao u Velikoj Britaniji za klub Lids javno je priznao da je homoseksualac. Na žalost, posle toga, njegova do tada veoma uspešna fudbalska karijera je gotova. Izjavio je da smatra da smo svi rođeni jednaki, ali da svako ima svoj životni put. Džastin Fašanu, jedini fudbaler u Velikoj Britaniji, koji je pre njega priznao da je homoseksualac izvršio je samoubistvo nekoliko meseci  posle tog priznanja. Ljudski um je neistražen poput svemira. Svaki dan je nova borba, ceo život je jedna borba, a najteža ja ona – sa samim sobom. Mnogo toga svakome od nas prolazi kroz um. Preispitujemo sebe, svoje postupke, odnose sa drugim ljudima... Shvatiti druge – nije lako, shvatiti i prihvatiti sebe je teško, ali i najveći životni uspeh. Budite mudri. Budite mudri i veoma obazrivi. Pazite kome ćete se poveriti, čovek prosto ne može sam, mora sa nekim podeliti i radost i tugu. Zaista nije bitno sa kim delite postelju u svoja četiri zida, nema potrebe da bilo ko priča o tome. A opet, svako od nas je drugačiji...

Davno sam u jednim novinama dala intervju gde sam izjavila da ne pripadam ni jednom klanu: ni u životu ni u poslu. Cilj mi je da ostanem SVOJA i zato sam neutralna. Među ljudima koji vole moj rad ima ljudi toliko različitih da je to fantastično. Upravo ta njihova različitost mi imponuje, imponuje mi što ljude, međusobno drugačije, povezuje moja muzika, što vidim da se druže, dolaze zajedno na moje nastupe, provode se i uživaju! Polazeći od sebe, nikada se nikom od njih ne bih obraćala zasebno, recimo  "imam i  gej fanove". Pa tek to je DISKRIMINACIJA! Oni su moji fanovi, a šta rade i sa kim u svoja četiri zida – njihov problem. Sve češće se prožima kroz medije ko je od javnih ličnosti ove ili one seksualne orijentacije, ko je sa kim, dozvolićete mi da napišem "uhvaćen na gomili", čiji muž ima dečka, ljubavnika, šta li već. Pa sa druge strane tu su i razne grupe i grupice, grafiti "UBI PEDERA". Koliko mržnje, gneva, ZLA, mora u sebi da ima osoba koja bi UBILA nekog samo zato što je druge seksualne orijentacije?!  Možda je to i orijentacija tog "potencijalnog ubice", pa mu drugi, njemu slični prosto smetaju, jer se plaši da će se nekako saznati za njega!?

Jedno vreme, dok se psihologija kao nauka nije razvila homoseksualnost se smatrala bolešću. Danas, razvojem nauke, samim tim i psihologije DOKAZANO JE DA NIJE BOLEST. Na kraju krajeva, da je bolest, A NIJE, očigledno je neizlečiva, ali bi razvijena farmaceutska industrija proizvela nekakve tablete, blokatore, da "umanji tu sklonost", kao što se radi u slučaju neizlečivih bolesti. Ali, ponavljam, homoseksualna sklonost NIJE BOLEST! Već sam pominjala svoju neutralnost. U velikm gradovima, prestonicama zemalja na zapadu se organizuju parade ponosa i razne ljubavne parade, koje okupljaju ljude različitih seksualnih opredeljenja. Mislim da naš Balkan, naša zemlja, posle svega što se izdešavalo, stagnacije kroz koju prolazimo, toliko problema i ljudi koji su na ivici egzistencije, gde broj penzionera pretiče broj zaposlenih, prosto nije spremna za jedan takav događaj. Doduše, sigurna sam da i kad bi se nekim čudom uspešno organizovao taj događaj veliki broj ljudi koji bi želeo da dođe ne bi došao – što zbog straha, što zbog toga što se stide.
Ne stidite se toga što jeste. Teško je biti drugačiji, a opet nije to ništa drugačije. Svako ima pravo da voli i da bira koga će voleti, svako ima pravo da vodi ljubav sa kim želi. Ne volim promiskuitet, varanje, poigravanje sa drugim ljudima, vođenje dvostrukog života, "sedenje na dve stolice"! To ne volim.

Volim da se ljudi vole, sa kim žele, kako ONI SAMI BIRAJU."

Kao i u mnogim drugim, i u ovom tekstu Seka je pokušala da utiče na ljude da ne osuđuju druge i da svet učine lepšim mestom za život, a sve ostale priče koje je napisala možete pročitati na njenom blogu.

Autor: M.P.
Foto: blog/Seka Aleksić
Foto naslovna: Miloš Nadaždin