Seka Aleksić van sebe i kroz suze: Pobogu, zar je dete roba?! (Foto)

Već se pokazala kao neko ko u velikoj meri pomaže deci humanitarnim akcijama, zauzela se i za dojenje beba na javnom mestu kako ne bi bile gladne zbog nečijih poprekih pogleda, a ovaj put Seka Aleksić blog je posvetila maloj Berini Hamidović, koja je 13. juna preminula u Beogradu.

Berina, počivaj u miru...

Imala sam na umu potpuno drugu temu, a onda se dogodilo nesto strašno. Malena Berina Hamidović, beba, stara tek mesec i po dana preminula je zbog toga sto nije imala matični broj! Jedan život je ugašen zbog proklete administracije, prelaska granice! Šta su mislili, da će to nevino biće kome je trabala pomoć da prošvercuje nešto! Sramota!

Berina je preminula 13. juna, na Institutu za majku i dete, u Beogradu. Bilo je kasno. Doktori su dali sve od sebe da spasu ovaj život, malenu bebu, ni krivu ni dužnu. Čitala sam o njoj... Berina, obolela od sepse posle brojih infekcija, hitno je poslata za Beograd. Ta bebica nije mogla da pređe granicu jer nije imala matični broj, samim tim ni pasoš! Dok su se ljudi u administraciji "lomili" kako da bebi dodele pasoš, njoj se brojao svaki sekund života! Zbog deformacije jednjaka nije mogla da jede, svaki minut, svaka sekunda za nju je značio ŽIVOT! Mnoga srca su prepukla, a najviše srce njena majke Emine. Kako je ona sama izjavila u svom bolu, niko nije čuo njihove vapaje, za nevinim detetom, ni granična policija, ni vlast, ni niko! Govorili su o kojekakvim procedurama, dok je dete preživljavalo zadnje sate svog života, bio je važan SVAKI MINUT!

Ovo je citat, koji ću ubaciti "Matični broj beba Berina nije mogla da dobije pošto se u Parlamentu BiH nije postigla saglasnost o novom zakonu o JMBG, nakon što je stari stavljen van snage odlukom Ustavnog suda. Više hiljada nezadovoljnih građana iz cele BiH već danima protestuje zahtevajući donošenje zakona o JMBG, dajući poslanicima rok do 30. juna. Nijedno dete rođeno nakon 12. februara u BiH nema matični broj JMBG".

Pobogu, van sebe, kroz suze, pišem ove redove! ZAR JE DETE ROBA KOJU TREBA PROŠVERCOVATI PREKO GRANICE! Zar je tolika otuđenost i nepoverenje opselo ljudske duše da ne shvataju da jedan NOVI ŽIVOT MORA BITI SPAŠEN! Nikoga ne želim da prozivam, sve što znam pročitala sam u medijima i videla izjavu majke koja je izgubila svoje dete! I opet tu se priča kako je neko trebao da uplati neki novac, kako je neko trebao da uradi ovo – ono, a oni su ljudi teškom mukom skupili novac privatnim sredstvima ne bi li svojoj malenoj omogućili da se izleči, da preživi, da ODRASTE!

Proklete procedure. Te iste procedure su zavile jednu porodicu u crno! Niko nije bio nadležan da pomogne…  Niko nije odgovarao na molbe, vapaje majke koja bi život dala za svoje dete. Čak su ispali "dosadni", jer su često dolazili MOLEĆI za spas života svog deteta! Pa ako neko nije nadležan da pomogne da jedno nedužno biće živi, čemu da se nadaju ostali! Papiri, papiri, papiri! SRAMOTA! A nije ni sramota koliko je TUGA! Dok se jedan život gasio, drugi su se raspravljali KO JE NADLEŽAN! A šta je ta beba – statistika? Žrtva bahatosti? Žrtva birokratije? Ne, to je jedan život koji je ugašen i niko neće snositi krivicu za to! KO JE KRIV? DA LI JE SAD VAŽNO? Ničija krivica neće obrisati bol iz duše Berininih roditelja, koji su na sve načine pokušali da spasu život svoje bebe.



Toliko bolesti hara ovim svetom, uzima živote svakodnevno. Malena Berina je žrtva JMBG – prva žrtva izvoda iz matične knjige rođenih! Njeni roditelji su nezaposleni, komšiluk sa Ilidže se svojski trudio da sakupi novac za nju. Zar je moguće da na granici ne propuštaju sanitetsko vozilo, vozilo koje prevozi HITAN SLUČAJ, gde se život ne meri danima već minutima! Zar je moguće da su PAPIRI SVE! Pa onda konsultacije, sa jednim Ministarstvom, drugim, petim, desetim, a srce nevinog deteta otkucava poslednje sate! Kakve su to procedure! Kakve su to priče! Zar su papiri postali važniji od ŽIVOTA jedne bebe koja je sutra mogla biti naučnik, kompozitor… a možda i sasvim obična žena koja bi dala nov život, imala svoju porodicu, a ni tad ne bi bila OBIČNA, bila bi posebna, kao i svako od nas.

Ne znam čija je ovo sramota. Ne želim da ulazim u to. Znam čija je bol i patnja! Ne znam ko nije uplatio novac koji je trebao, ne znam ko je kriv. Ne znam ni kada će političari, graničari, ko god, da shvate da ljudski život ne poznaje procedure! Ne znam ni kada će nastupiti humanost među ljudima! Trenutno ništa ne znam… Berina počivaj u miru, anđele…

Ako ste posle ove dirljive priče koju je Seka Aleksić napisala poželeli da pročitate sve ostale, možete ih pronaći na njenom blogu.

Autor: M.P.
Foto: blog/Seka Aleksić