Zdravko Čolić: Slušaju me bake i unuci

Da li se za koncert pripremate i fizički, s obzirom na to da sve vreme pevate i igrate?

Malo pojačam fizičku aktivnost pred koncert, ali se i tokom godine stalno krećem, trčkaram i rekreiram se. Postala je tradicija da na Paliću skupljam energiju i vežbam sa bendom. Zadovoljan sam kako zvučimo i jedva čekam da istrčim na binu. Na koncertima nemam goste, možda će spontano na binu izaći Dino Merlin ili neko od mojih saradnika. U principu, moje muzičke kolege Hari Mata Hari, Brega i Kornelije i saradnici biće u publici, dok će baletske grupe krasiti binu.

Kojom pesmom ćete otvoriti koncert? Kada možemo da očekujemo nastup u Beogradu?

Nije mi važno kojom pesmom ću početi muzičku noć u Sarajevu. Dvoumim se da li da to bude neka starija pesma, poput Gori vatra, ili nešto novije, na primer, Javi se. Bitno je da se svi dobro provedu, redosled pesama nije važan. Ako bude slobodnih termina u Areni, u Beogradu ću pevati na jesen. U suprotnom, na proleće ću zapevati na nekom otvorenom prostoru, kao što je Ušće.

Na čijem koncertu ste poslednji put bili, a na čiji biste želeli da idete?

Poslednji put sam bio na koncertu Eltona Džona u Areni, a žao mi je što nisam bio tu kad je nastupao Klepton. Slušam sve – od bluza i kantrija do folklora, pa bih rado išao i na takve muzičke spektakle.

Decenijama imate vernu armiju obožavateljki. Da li su smele kao nekad, kada su vam otvoreno nudile ljubav?

Ranije su bile smelije. Sedamdesetih godina, dok je vladala ta euforija, bilo je svega (smeh). Sada mi prilaze sa više poštovanja, što mi se veoma sviđa. Čini mi se da su moji fanovi kao porodični klub – slušaju me i bake i unuci.