Kako prenosi AFP, Kooteninćela deppi je 505 miliona godina stari predak škorpija i jastoga, a ime je dobio po Depovoj ulozi Edvarda Makazorukog u istoimenom filmu Tima Bartona iz 1990.
Dejvid Leg sa Imperijalnog koledža u Londonu kazao je da su ga kandže fosila odmah podsetile na Edvarda Makazorukog.
"Smatrao sam da je najbolji način da se Depu odužimo tako što ćemo ga ovekovečiti kao drevno biće koje je nekada haralo morima."
Reč "chela" u imenu fosila Kooteninchela, što na latinskom znači "kandže" ili "makaze", još jedno je podsećanje na čuvenog filmskog junaka koji je Depu pomogao da stekne svetsku slavu.
Stvorenje Kooteninćela deppi je bilo dugo oko četiri centimetara, sa nogama poput stonoge. Živelo je u plitkim vodama duž obale kanadske provincije Britanska Kolumbija, u doba kada su temperature na Zemlji bile za nekoliko stepeni više.
Naučnici, čiji je rad predstavljen u "Analima Paleontologije", navode da je Kooteninćela deppi najverovatnije bio lovac ili lešinar, koristeći kandže za hvatanje plena ili rijanje po morskom dnu.
"Kooteninchela deppi - predak današnjih zglavkara, poput škorpija, pauka, stonoga, insekata i kraba, pomaže istraživačima da prikupe nove informacije o životu na Zemlji tokom Kambrijskog perioda, kada su nastale gotovo sve moderne životinjske vrste", navodi se u studiji.
Autor: M.P.
Izvor: Tanjug
Foto: Internet
Izvor:
Svet Plus