Loše vreme, izolacija i seoski poslovi zbližili su farmere te su počeli da se sve više "otvaraju" jedni drugima. U razgovoru sa Saškom Karan, Goca Božinovska je ispičala zanimljivu anegdotu iz svoje mladosti.
"Sestro slatka, da ti ispričam nešto. Nije za kamere, ali neće valjda... Šta, zezanje", počela je Goca dok je sa Saškom krunila kukuruz.
"Ja tek počela da pevam, a ćale i keva otišli u Makedoniju. Ostavili mene i sestru da čuvamo kuću. Mi imali jednog vepra, znaš koliki je?", nastavlja pevačica.
"Vepra?", ponovila je Saška u neverici.
"Znaš šta je vepar, ono što ide u suvo meso kad se zakolje. Kako se to kaže? Zimski vepar. I taj vepar bio toliko lep, velik, onako crn. Ostavili oni nama i koncentrat da ga hranimo. Ali, mi klinke koristile gužvu. Jedno veče ona ide u grad, drugo veče ja. Ja žurila u grad i sestro slatka, uzmem ti ja veštačko đubrivo dve kofe i sipam to u toplu vodu. Vepar sve to popije, mrtav gladan. Ujutru, opružio se on koliko je dugačak. Umro vepar!", ispovedila se pevačica.
Kako je ta priča zvučaladok ju je Goca pričala, možete pogledati i sami.