Emocionalna stabilnost - osnova za zdrav život

Veliki broj ljudi drži se uverenja da su emocije spontani procesi, nešto što se dešava samo od sebe i da su direktno prouzrokovane događajima nad kojima nemaju nikakav uticaj. Međutim, činjenica je da su emocije i ljudsko ponašanje tesno povezani sa našim razmišljanjem i da se osećamo u skladu sa načinom na koji razmišljamo. Ovaj stav često susrećemo i u svakodnevnim rečenicama, na primer: „Kako misliš, tako će ti i biti.“

Emocionalno inteligentna osoba je sposobna da razume sopstvena i tuđa osećanja, ume da ih razlikuje i u skladu s tim zna da razume sebe, svoje potrebe, ima osećaj samokontrole, samouverena je i ima sposobnost saosećanja.

Različiti ljudi na iste događaje reaguju različitim emocijama upravo zato što na različit način sagledavaju događaje koji im se dešavaju. Život svakog pojedinca, u poslovnoj, društvenoj ili ljubavnoj sferi, ispunjen je brojnim stresnim događajima na koje reagujemo određenim emocijama. One mogu biti zdrave i nezdrave. Najčešće nezdrave emocije su osećanje krivice, depresivnost, anksioznost, bes, mržnja, povređenost, osećanje osramoćenosti.

Za svaku od ovih nezdravih emocija u ljudskom repertoaru emocionalnog reagovanja postoje alternativne zdrave emocije koje dovode do pozitivnih ishoda. Tako su tuga, žaljenje ili razočaranje alternativa za depresiju, kajanje za osećanje krivice, obazrivost za anksioznost i opsesivne strahove, ljutnja i razočarenje kao alternativno reagovanje za bes i mržnju. Zdrave emocije razlikuju se od nezdravih po intenzitetu i ponašanju koje je ishod ovakvih stanja. Najčešća posledica nezdravih emocija je preokupiranost sopstvenim lošim stanjem, pri čemu ne činimo ništa da ga promenimo. Zdrave emocije podrazumevaju da smo nezadovoljni, razočarani, tužni, ali i motivisani da menjamo sebe i svet u pravcu koji će nam doneti više zadovoljstva, a manje bola. Različite emocije koje ispoljavamo na jedan isti događaj govore u prilog činjenici da su naša uverenja i način na koji razmišljamo ključni da bi se razumelo zašto se osećamo na određeni način. To znači da imamo moć da utičemo na sopstvene emocije kroz menjanje našeg razmišljanja.

Moguće je govoriti o racionalnim i iracionalnim uverenjima. Racionalna su ona koja vode zdravim emocijama, za razliku od iracionalnih koja vode nezdravim emocijama koje negativno utiču na naše psihičko zdravlje. Ono što iracionalna uverenja čini iracionalnim jeste da nisu u skladu sa realnošću, da su nelogična i da njihovim održavanjem dovodimo sebe u stanje patnje. Pod racionalnim se podrazumeva logično, realistično i fleksibilno razmišljanje, koje upravo zbog ovih karakteristika doprinosi našoj dobrobiti.

Ključne komponente iracionalnih uverenja su zahtevi koje postavljamo sebi, drugima i samom životu i zaključci koje donosimo ukoliko nisu ispunjeni. Ovi zahtevi izraženi su kao "mora, trebalo bi, neopohodno je, ima da bude tako“. Zahtevamo da se stvari odvijaju na način koji smo zacrtali iako nas realnost često demantuje. Ukoliko naša očekivanja nisu ispunjena, zaključujemo da je to užasno, da ne možemo da podnesemo, da smo bezvredne osobe zbog toga što nam se dešava i da nikada nećemo ostvariti ono što smo naumili. Razmišljajući ovako, uvodimo sebe u nezdrava emotivna stanja koja koče naš lični razvoj.

Tuga je zdrava emocija za razliku od depresije

Depresija je jedna od najčešćih nezdravih emocija koja je mnogo puta praćena negativnim iskustvom u ljubavnim odnosima. Veliki broj ljudi suočen sa odbijanjem voljene osobe sklon je da ovakav događaj proglasi strašnim, užasnim i nepodnošljivim. Ukoliko se osoba vodi racionalnim razmišljanjem i idejom da to što ju je voljena osoba ostavila nije prijatno, da bi više volela da se to nije desilo (ali ne da i to nije smelo da se desi pošto čim se desilo znači i da je smelo), osećaće tugu, ali ne i depresiju. Tuga je zdrava emocija za razliku od depresije. Posle raskida prirodno je da se osećamo tužno. Pošto odtugujemo neko vreme, život se nastavlja. Ako o raskidu razmišljamo kao o nečemu što je loše i neprijatno, i što nam se ne sviđa, nećemo dozvoliti da ovaj događaj oboji u crno naše ukupno životno funkcionisanje. Bićemo nezadovoljni ljubavnim aspektom života, ali nećemo biti nezadovoljni našim životom u celini.

Realno sagledavanje sebe i okoline

Sve vreme potrebno je imati na umu da ljudi svoju patnju stvaraju sopstvenim mišljenjem. Na sreću, ako jasno vide kako sebe svojim mišljenjem unesrećuju i ako konstantno nastoje da misle drugačije, oni mogu da izgrade put ka emocionalnom zdravlju. Iracionalnim razmišljanjem i zahtevima koje postavljamo sebi, drugima i samom životu, koji su često suprotni realnim dešavanjima, sami sebe unesrećujemo. Način da sebe poštedimo suvišne patnje je osmišljavanje života tako da stvari želimo, ali ne i da verujemo da su nam nužne. Postoje tri zahteva kojih se držimo, a koja vode nezdravim emocijama:

Zahtevnost prema sebi – Smatramo da uvek moramo biti dobri u svemu što radimo, potvrditi sebe pred drugima, osvojiti njihovu ljubav. Ako podbacimo u tim važnim oblastima, verujemo da je to užasno, da smo užasne osobe, loše, nekompetentne, bezvredne, koje će uvek podbacivati. Ovakvo razmišljanje vodi emocijama kao što su mržnja prema sebi, anksioznost, depresivnost, suicidalnosti i ponašanju kao što je odlaganje i povlačenje.

Zahtevnost prema drugima – Smatramo da ljudi koji su nam značajni apsolutno moraju da nas tretiraju lepo, ljubazno, obzirno, pravedno i onako kako zaslužujemo. Ako ne postupaju na taj način, to je grozno, oni su pokvareni i loši i trebalo bi da budu kažnjeni što nas tretiraju na tako gnusan način. Ovakan način razmišljanja vodi osećanjima besa, mržnje, povređenosti, ljubomore, samosažaljevanja i ponašanju kao što su fizička agresija i buntovništvo.

Zahtevnost prema uslovima života – Uvereni smo da uslovi pod kojima živimo apsolutno moraju biti bezbedni, bez neprilika i da idu nama na ruku. Ako nisu takvi, to je užasno i stravično i ubeđeni smo da to ne možemo da podnesemo i da nikada nećemo moći da uživamo u životu. Ovakvo razmišljanje vodi u samosažaljenje, očajanje, bes, depresiju i ponašanja kao što su povlačenje, inertnost.

Autor: M.P.
Izvor: Hello