Najviše laži ima u ljubavnim vezama, a one najgore tiču se nevere i novca (gde smo i kako ga potrošili). No, dobra je vest da se u većini slučajeva izgovaraju tzv. bele laži, koje upotrebljavamo kako ne bi povredili nekoga. One štite i nas i osobu kojoj ih izgovaramo, pa ih smatramo pristojnim, kao što je npr. zahvalnica za poklon koji biste najradije spalili kada gosti odu.
Takođe, muškarci i žene lažu podjednako često, ali postoji velika razlika u sadržaju - žene lažu kako bi se onaj kojem lažu osećao dobro, a muškarci kako bi se oni osećali dobro, uz izuzetke naravno, sa jedne i sa druge strane.
Kakva god laž bila, svim oblicima je zajednički strah od nečega. Nemaju svi hrabrosti da rizikuju ili budu drugačiji od većine, jer to znači biti izdvojen i neprihvaćen. No, dokle god su to sitne laži koje ne izgovaramo s jasnom namerom da naštetimo nekome, možemo reći da to prolazi.
Međutim, kada laganje preraste u hobi, prolazno prelazi u problematično, jer zapravo celo vreme lažemo sami sebi i držimo sebe u uverenju da smo dobri pa se na kraju zapletemo u mrežu sopstvenih laži, najčešće onda kada je prekasno i kad smo već povredili ljude oko sebe. Onda kada se više ne možemo pogledati "u lice", tada prestajemo i lagati.
Mi se ipak pozivamo na onu da u svemu u životu treba imati meru, pa tako i u laganju.
Autor: B.B.
Izvor: Index.hr
Foto: Internet