Kada su joj po rođenju drugog deteta lekari rekli da nije prošao test za sluh, život Anice Milenković postaje veoma težak, jer je sada ona ta koja mora Filipa upoznati sa svetom koji ga okružuje i učiniti sve da može normalno da funkcioniše u okolini.
"Krajem oktobra 2010. ugrađeni su mu kohlearni implanti u oba uha, a poslednjih mesec dana očigledan je njegov napredak - pre neki dan prvi put je uspeo da izgovori celu reč "mama". Pošto su mu ugrađeni i aktivirani kohlearni implanti, nastala je nova faza u našim životima. Trebalo je da lekari nađu odgovarajući nivo kako bi mu podesili te magnete da funkcionišu na pravi način, a onda i da se Filip privikne na zvuke, koji su ga u početku plašili. Pošto nije čuo, nije mogao ni da progovori kao ostali njegovi vršnjaci.
Prvo je morao da nauči da sluša, pa da ponavlja ono što čuje. Nije bilo lako. Pre nekoliko meseci smo shvatili da nema očekivanog pomaka. Onda su mu pojačali frekvenciju, nastalo je novo privikavanje. Ponekad izgovori slovo-dva, što je takođe napredak. I dalje traje ta borba, za koju je neophodno čelično strpljenje, upornost, volja, stalni rad svih nas", izjavila je za magazin "Viva" Anica Milenković, koja svakodnevno Filipa vodi u školicu gde provodi tri i po sata.
"Moglo bi se reći da je to neka vrsta specijalizovanog vrtića u kojem medicinsko osoblje prati decu sa oštećenim sluhom, koja su dobila pomagala kao i Filip, rade sa njima, uče ih da slušaju i pričaju. Nedeljno ih uče od šest do osam novih reči, koje potom kod kuće i ja ponavljam i vežbam s njim", kaže Milenkovićeva, koja je još 2008. godine otišla u Ameriku, gde je rodila Barbaru sa tadašnjim verenikom Danilom. Kako njihova ljubav nije opstala, Anica je ostala sama sa tek rođenom bebom.
"Možda bi mi u Srbiji bilo lakše da krenem još jednom ispočetka, ali nisam htela da ikom budem na teretu. Trebalo je da prođe neko vreme da se saberem, prebolim ono što mi se desilo. Dobijala sam u Americi kao sve samohrane majke socijalnu pomoć", kaže Milenkovićeva.
Autor: B.B.
Izvor: Alo
Izvor:
Svet Plus