Branka Katić: Teško mi je što više ne živim u Beogradu

S obzirom na to da živi na tri adrese - u Los Anđelesu, Londonu i povremeno u Beogradu, za sebe i svoje sinove kaže da su čergari sa koferom u ruci.

"Teško mi je što ne živim više u Beogradu. Kad se požalim ljudi mi obično kažu - šta izvodiš, baš te briga živiš u Los Anđelesu. Ali, ja sam u Beogradu provela najveći deo svog života, koji me je napravio ovakvom kakva sam. Iako mi sve sjajno ide, opet mi nešto fali, moj Beograd", iskrena je Branka.

Kako funkcioniše život na relaciji Los Anđeles-London-Beograd?

"Moram priznati da mi je malo naporno. Često sam umorna, pa onda prođe let i tada vidim da i nije bilo tako strašno. Ali, i drugi ljudi putuju i žive u avionu, tako da nisam jedina koja živi za svoj krevet. Svi znaju da ja volim da igram u Beogradu, ali moram prvo da se organizujem jer ne mogu da dođem danas za sutra, imam sinove koji idu u školu. Čak i kad su deca bila mlađa, dolazila su sa mnom na nekoliko meseci u Beograd. Nije ni to problem, išli bi u internacionalnu školu. Mi smo ti kao pravi čergari. Od kada sam se otkinula od svojih korena više nemam korene bilo gde. Jedan kofer i nekoliko fotografija koje volim je sve što mi treba."

Udati ste za reditelja, a opet ne igrate u njegovim filmovima – zašto?

"Nije tačno da mi muž ne daje uloge, već njegovi filmovi su takvi da u njima moraju da igraju pravi Amerikanci. Ja, nažalost, ne umem da pričam engleski ili ‘američki’ sa njihovim akcentom, već imam neki svoj specifičan akcenat. Iskrena da budem, ništa ne radim na tome da to promenim. Time sebi sigurno zatvaram mnoga vrata, ali razmišljam ovako - ja tamo nisam rasla i ne dolazim iz njihove kulture. Ne znam njihove reference - šta su oni voleli kao deca, koje su emisije gledali na televiziji. Drugačija sam od njih i ne treba da igram takve uloge. Doduše, mogla bih da glumim, ali nemu ili mrtvu Amerikanku. Ipak, ne žalim se, dobro ide, zarađujem."

Koliko je teško napraviti uspešnu karijeru u Americi?

"Karijera glumice je nešto što traje. Uvek imam šansu da uradim nešto dobro ili loše, stalno dobijam nove uloge i mogu da kažem da sam srećna. Nikada karijeru nisam posmatrala kao nešto što je van mene, volim da radim, ali se ne opterećujem kako to izgleda spolja, kako me drugi vide, i da li mora nešto da mi se desi da bi drugi pričali o tome."

Da li ste se nekad pokajali zbog uloge koju ste odbili?

"U životu sam bila u prilici da odbijam scenarije, jer jednostavno nisam dobra za sve uloge. Kad sam bila mlađa baš sam se trudila da sve prihvatim i sve probam, ali ne umem da glumim stvari koje mi se ne dopadaju."

"Letos sam u Francuskoj završila snimanje trilera "Mobijus" u kome igram opasnu, rusku špijunku sa Žanom Dižardenom i Timom Rotom. Moja najveća preokupacija bila je kako će moj ruski da zvuči Rusima. Lepo smo se družili na setu, a ruski glumci su nam pomagali da savladamo jezik. Nedavno sam završila snimanje filma "Crna udovica" u Vankuveru gde sam igrala sa mojim dragim profesorom glume Radetom Šerbedžijom, koji je imao glavnu ulogu i koga poznajem 25 godina", kaže Branka, koja u Beograd ponovo dolazi u februaru na premijeru filma "Falsifikator" Gorana Markovića.

Da li se družite sa holivudskim zvezdama?

"Pa, sa nekima. U Holivudu se baš ne zbližavaju kao glumci u Beogradu, nekako su mnogo suzdržani. Jedna od mojih najboljih prijateljica je glumica Lili Sobieski, sa kojom sam igrala u filmu "Public Enemies". Ona je jedna divna, iskrena i pametna devojka, svoja je i, što mi se dopada, nije luda za Holivudom."

Ima li krize u Holivudu?

"Pa sad, šta ja znam. Kulture ima, ali u Njujorku, Bostonu i Vašingtonu, u Holivudu toga nema. Tamo se snimaju filmovi, svi trče, hrane se zdravo, brinu se o tome kako izgledaju i trude se da naprave filmove koji puno zarađuju. O krizi niko ne razmišlja", otkriva Branka Katić.

Autor: B.B.
Izvor: VestiOnline