Porodice takmičara Prvog glasa Srbije: Zaplačemo dok ih gledamo (Foto)

Dok oni u izolaciji čekaju naredni okršaj, posvećujemo vreme njihovim porodicama, koje uz tremu i nestrpljenje čekaju njihove nastupe u subotu.

Slavne ličnosti vole da kažu da su odmalena bile predodređene za televiziju, a Jasna Jovanović, mama takmičarke u Prvom glasu Srbije, Sare, šali se da se to kod njene ćerke znalo dok je još bila u stomaku.
 
"U osmom mesecu trudnoće otišla sam na ultrazvuk, ali sam rekla doktoru da mi ne otkriva pol bebe. Kako je doktor pomerao sondu, tako je ona okretala lice prema njoj, pa mi je rekao: "Ne znam da li će biti muško ili žensko, ali znam da će voleti kameru."

Tako je i bilo. Tokom čitavog detinjstva, koje je provela u Italiji, Sara je volela da igra, peva i pozira. Kako kaže njena mama, muzika ju je hipnotisala.
 
"Još pre polaska u školu, pevala je pesmu iz "Titanika" u tetkinim štiklama, na nekom izmišljenom engleskom."
 
Kada se porodica Jovanović preselila iz Rima u Beograd, Sara je imala nepunih 16 godina i bolje je govorila italijanski nego srpski. Ipak, ubrzo je savladala gramatiku, pa je počela da peva i na našem jeziku.
 
"Ponosni smo kad Sara peva na srpskom, mada joj najviše leže MTV hitovi. Narodnjake je slušala samo jednom, kada je sa drugaricama izašla na splav. Nije prošlo ni pola sata, a zvala me je da dođem po nju", kaže otac takmičarke.



Kada se studentkinja Filološkog fakulteta prijavila za "Prvi glas Srbije", njeni roditelji su bili presrećni, a sada je svake subote bodre iz publike.
 
"Nervozni smo kada izađe pred žiri, ali čini mi se da su oni svaki put sve zadovoljniji njenim nastupom. Ipak, mislim da Sara još nije pokazala maksimum i da će se to dogoditi kada dobije pesmu uz koju može da se pleše", kaže Saša Jovanović.
 
Verni navijači su i prijatelji i dečko Dejan, čiju fotografiju drži pored kreveta. Za nju znaju i komšije, koje Jovanoviće zaustavljaju na ulici i dele im komplimente.



Nedelja duga kao godina, pa onda groznica subotnje večeri - tako je u skromnoj kući finaliste takmičenja "Prvi glas Srbije", Borisa Petrovića iz Žitišta. Majka Gordana i otac Radoslav sede pred televizorom i uz podršku rodbine i prijatelja, razbijeni tremom kao da su oni pred žirijem.
 
"Iščekivanje mi je najteže, ne mogu da se smirim, a kada se on pojavi obuzme me osećanje ponosa ali i straha, drhtim kao prut sve vreme dok on peva", priča majka Gordana. A otac, koji je ozbiljno načetog zdravlja i ne bi smeo da se izlaže stresu, ne propušta sinovljev nastup.
 
"Noć pred njegov nastup ne mogu da spavam, a svaki put zaplačem kad ga vidim na TV-u. Ne mogu da opišem koliko sam srećan što je ovako daleko dogurao. A nagovarao sam ga da se okane pevanja, srećom on je bio uporan, kao što je u svemu. Sada, da mogu, poslao bih hiljadu glasova za njega", govori Radoslav.



Boris je odmalena rastao uz muziku, pesma mu je bila uvek na usnama, braća su ga terala da peva.
 
"Svi u porodici su sluhisti, moj deda Isidor je svirao gajde, zvali su ga Isa gajdaš. I sama sam svirala harmoniku, muž je bio u folklornim društvima u Nemačkoj, Zrenjaninu, Krajišniku... Ne samo Boris, već i mlađi sinovi Milan i Dragan obožavaju muziku i pesmu. Boris nas često okupi da zajedno zapevamo", objašnjava Gordana muzičku genetsku liniju ove čestite porodice, u kojoj je njen najstariji sin najdalje odmakao.
 
Uz školovanje, sva tri sina su uz oca radili građevinske poslove. Ništa im nije bilo teško. Uporni Boris je u njihovu novu kuću sam uveo struju, jer ima diplomu elektrotehničke škole. Na takmičenje u Beograd otišao je kao radnik seoske benzinske pumpe, gde sada radi njegov brat Milan.
 
U Žitištu su ponosni na svog sugrađanina, a svake subote kreće autobus podrške za Beograd.



Autor: B.B.
Izvor: Blic
Foto: Internet, Blic