Predrag Živković Tozovac: Nema više gospode

Jeste li očekivali ovoliko interesovanje, rasprodate koncerte?

"Veliki pisac Bernard Šo poslao je Vinstonu Čerčilu dve pozivnice za premijeru svog najnovijeg komada. Ovaj mu je odgovorio: "Žao mi je, za premijeru ću sigurno biti zauzet, ali doći ću na reprizu ukoliko je bude bilo" (smeh). Na moju sreću, imaću i reprizu. Izgleda da se narod uželeo da zajedno pevamo."

Duže od 12 godina niste imali nastupe?

"Prestao sam kada je umro moj prijatelj i saradnik Škula, čiji orkestar me je godinama pratio. U to vreme bilo je i bombardovanje, koje me je vratilo u gadno doba mog detinjstva i Drugi svetski rat, u kojem mi je otac streljan. Osetio sam preveliku bol i nisam mogao da pevam."

Važite za jednog od poslednjih beogradskih boema?

"Biti boem prvenstveno znači biti gospodin, a takvih je, nažalost, danas sve manje. Nestali su sa Đurom Jakšićem, Lazom Kostićem, Milovanom Glišićem i starom Skadarlijom. Volim kafane, a one mi tu ljubav uzvraćaju jer u njima decenijama žive moje pesme, od "Jeseni u mom sokaku", preko "Očiju jedne žene", do "Ovamo Cigani", koju proglasiše najboljom pesmom u poslednjih 50 godina."

Ljubav između kafana i vas traje već 66 godina, zar ne?

"Tačno, kada sam napunio 10 godina, počeo sam da sviram harmoniku u kafani u Kraljevu. Danas u kafane odlazim kao gost, ali umem da zapevam i zasviram za svoje prijatelje za stolom kad mi dođe."

Autor: B.B.
Izvor: 24sata