Saša Riess – Čovek koji uči pse i ljude harmoniji
Saša Riess je priznati stručnjak za rad sa psima, grumer i promoter koncepta „Pure Love & Harmony“, koji zagovara duboku povezanost i razumevanje između ljudi i njihovih ljubimaca. Sa višegodišnjim iskustvom u veterinarskoj praksi i grumingu, koje je usavršio u Budimpešti, Saša je razvio jedinstven pristup zasnovan na poštovanju prirodnih potreba pasa, umesto na tradicionalnim metodama dresure. Njegov rad, koji uključuje edukaciju vlasnika pasa i promociju harmoničnog zajedništva, inspiriše hiljade pratilaca na društvenim mrežama, posebno preko Instagram profila (@sashariessrs). Pored toga, Saša je poznat po svom angažmanu u širenju svesti o odgovornom vlasništvu kroz podkaste, besplatne sadržaje i inovativne projekte.
Kako je počela Vaša ljubav prema psima i šta vas je inspirisalo da se posvetite radu sa njima?
Moja ljubav prema psima počela je još u ranom detinjstvu, kada sam kao dečak često osećao usamljenost. Odrastao sam u predgrađu Novog Sada, na Sajlovu, okružen raznim životinjama. Još uvek su mi sveža sećanja na sate provedene posmatrajući konje iz zaklona, jer sam ih se jako plašio. Kada sam u tinejdžerskim godinama počeo da se interesujem za veterinu, fascinirale su me krave. Međutim, moja mama bila je dobra prijateljica sa dr Batom Marićem iz veterinarske stanice u Novom Sadu, i tako su počeli moji volonterski dani. Još u šestom ili sedmom razredu osnovne škole, svo vreme pre ili posle nastave provodio sam u veterinarskoj stanici za male životinje, poznatoj kao „Trinaestica“, inspirisan radom čuvenog čika Bate. Upijao sam svaki trenutak njegovog jedinstvenog pogleda na svet pasa. Tada sam se zaljubio u pse kao životinje. Taj rad u veterinarskoj stanici kasnije me odveo do gruminga, koji sam usavršio u Budimpešti. Psi su postali moj fokus. Na početku nisam mislio da ću se baviti psima na ovakav način, ali oni su mi pokazali put i pomogli mi da pronađem svrhu svog života, što sada, gledano iz ove perspektive, ima smisla.
Možete li nam reći nešto više o tome šta znači "Harmonija sa psima" za Vas i kako biste opisali svoj pristup?
„Harmonija života sa psima“ za mene nije metod, već put – duboko razumevanje raznolikosti koje se ne zasniva na dominaciji, dresuri, pa čak ni nagrađivanju, već na povezanosti, prisutnosti i poštovanju onoga što nas razlikuje kao vrste. U ovom pristupu, pas nije objekat koji treba oblikovati prema ljudskim željama, već subjekt – biće sa sopstvenim osećanjima, ritmom i granicama. Moj rad počiva na razumevanju tih dubinskih potreba psa, ukorenjenih u njegovoj biologiji, evoluciji i porodičnom okruženju. Harmonija našeg zajedništva je prostor u kojem čovek uči da prepozna psa kao jedinstveno biće sa sopstvenim potrebama, pogledom na svet i dostojanstvom. Umesto da ga prilagođavamo svojim očekivanjima, ključno je da psa razumemo i prihvatimo onakvog kakav jeste.
U svetu veštačke inteligencije koji nas zaokuplja i pruža privid međuljudske povezanosti, sve češće pokušavamo da svoje emocionalne praznine ispunimo kroz pse. Tako dolazi do njihove humanizacije – procesa koji, iako često nesvestan i vođen ljubavlju, zapravo vodi u patnju. Očekujemo od pasa da nose teret naših unutrašnjih stanja, da nam budu uteha, pa čak i svrha, igrajući različite uloge u našim životima. A njihova mala bića, ma koliko verna bila, nisu stvorena da izdrže takav pritisak. Posledica toga su sve češće emocionalne i fizičke tegobe, razboljevanja kroz gubitak njihove prirodne ravnoteže. Istinska harmonija počinje tek kada naučimo da ih vidimo onakve kakvi jesu, da oslušnemo njihove potrebe i korigujemo sopstveno ponašanje – kako bismo im omogućili da budu ono što zaista jesu. Kroz rad na sebi i samodisciplinu, dozvoljavamo psima da postanu naša ogledala i učitelji. Upravo oni nam pomažu da pronađemo dublju povezanost i ravnotežu – ne samo sa njima, već i sa sobom.
Koji je najvažniji deo Vašeg rada sa psima? Da li je to razumevanje njihovog ponašanja, izgradnja poverenja ili nešto drugo?
Najvažniji deo mog rada sa psima nije razumevanje ponašanja niti izgradnja poverenja kao izdvojeni ciljevi – već sposobnost da sebe dovedem u stanje prisutnosti koje omogućava psu da reaguje na moje ponašanje, što za uzvrat rezultira poželjnim i prihvatljivim ponašanjem psa. Da se poverenje prirodno razvije, a ponašanje psa razvije kao posledica tog poverenja. Drugim rečima, ne radimo na psu – radimo na sebi kako bismo ga zaista videli. Tek tada dolazi do autentične komunikacije, u kojoj pas može da pokaže ko je, bez straha i pritiska. Moja uloga nije da oblikujem psa prema unapred zadatoj predstavi, već da stvorim prostor u kojem on može da se ispolji onako kako jeste. Zato bih rekao da je najvažniji deo mog rada uspostavljanje unutrašnje tišine, jer iz nje se rađa ono što zovemo „kontakt“, a to je temelj svake prave veze, pa i one između čoveka i psa.
Kako pomažete vlasnicima pasa da izgrade bolji odnos sa svojim ljubimcima? Postoji li neka tehnika koju posebno volite?
Pomažem vlasnicima pasa tako što ih uvodim u razumevanje onoga što nazivam Piramidom harmoničnog odnosa sa psima. To je okvir koji nam pomaže da izgradimo stabilan i zdrav odnos sa psom – zasnovan na prisutnosti i poštovanju. Na dnu piramide, kao osnova zdravog odnosa, nalazi se razumevanje ponašanja pasa, jer bez toga nema komunikacije – pas svojim ponašanjem ne laže, ali mi često pogrešno tumačimo ono što nam pokazuje. Sledi nutricionizam, koji ima smisla samo kada telo nije pod stresom. U mirnom, podržavajućem okruženju, hrana može zaista da nahrani organizam i podstakne vitalnost. Na vrhu je nega krzna – jer kroz dodir i svakodnevnu rutinu ne samo da gradimo poverenje, već i oslikavamo unutrašnje stanje psa. Lepota dolazi iznutra, a nega je njen odraz. To je itekako važan aspekt našeg zajedništva jer živimo sa životinjom u malom životnom prostoru, a ekosistem koji smo kreirali nije više isti kao dok nismo imali psa – to zahteva veliku svesnost i odgovornost. Nega krzna psa u savremenom svetu ne posmatra se kroz luksuz, već kroz odraz lične higijene vlasnika.
Poruka koju uvek prenosim jeste: svaki pas je projekat za sebe – ne zbog svoje prirode, već zbog nas. Čak i psi iz istog legla vodiče potpuno različite živote u zavisnosti od toga u čije ruke dođu. Naša uverenja, obrasci ponašanja i emocije direktno oblikuju njihov svet i njihovu dobrobit. Zato vlasnicima ne nudim gotova rešenja. Umesto da projektuju svoje potrebe na pse, učim ih da razumeju njihove. Da se oslobode marketinške buke, budu prisutni i donose odluke koje su dobre – i za njih, i za psa.
Da li postoji neka priča o psu sa kojim ste radili koja Vam je posebno ostala u sećanju?
Ispričaću vam priču o Simbi – psu koji nije samo prošao kroz tešku dijagnozu, već je, zajedno sa svojim vlasnicima, Zoranom i Sandrom, postao simbol istinske primene koncepta Pure Love and Harmony. Kontaktirali su me u trenutku sumnje –
Simba je imao promene na njušci, za koje se ispostavilo da su tumor. Dijagnoza je ubrzo potvrđena. Tu obično počinju priče o panici, neizvesnosti i borbi – ali ne i ova. Zoran i Sandra su, pored klasične terapije, odlučili da u potpunosti primene Pure Love & Harmony formulu. Počeli su od priručnika, prihvatili novu paradigmu odnosa i, što je najvažnije, uspostavili rituale kroz koje su komunicirali sa Simbom – prisutnošću, tišinom i mirom. Često smo se čuli, razgovarali o tome kako da se stres svede na minimum, jer upravo ono što proizvode crne misli i neizvesnost često iscrpljuje više od same bolesti.
Uz pažljivo prilagođenu ishranu, podršku prirodnih suplemenata i svakodnevne rituale u odnosu i komunikaciji, Simba i njegovi vlasnici prihvatili su najteži zadatak: da odustanu od borbe. Jer u svakom ratu – pa i onom koji telo vodi protiv tumora – svi gube. Telo se iscrpljuje, a na tim krilima i telo i tumor gube bitku jedno s drugim i na kraju nestaju oboje. Cilj je bio da se sistem umiri – i u Simbi, i u njegovom okruženju, koje su činili ljudi i drugi psi. Da se ne vodi rat, već da se živi s onim što jeste. Iz tog prihvatanja, iz tog sklada, rasla je snaga – ne snaga da se pobedi tumor, već snaga da se živi uprkos njemu: zajedno, u poverenju, tišini i dostojanstvu.
Odnos između Simbe i njegovih vlasnika postajao je dublji, jasniji, lišen viška reči. Delili su sa mnom sve – neizvesnost, radost, znakove tihe snage. I bilo je dirljivo posmatrati kako se tuga i nemoć transformišu u ljubav – onu koja ne traži, ne uslovljava, već stvara prostor za mir. Simba je živeo svoj život u skladu sa sobom i onima koje je voleo. I kada je došao kraj, legao je tiho između Zorana i Sandre – i više se nije probudio. Nije bilo panike, bola ni otpora. Samo mir. Spokoj. I tuga koja ne razara, već uči da voli dublje. To je ono čemu nas psi mogu naučiti – da čuda ne dolaze u obliku koji očekujemo, već u obliku mira koji ostane kada sve drugo utihne. Simba je otišao, ali je za sobom ostavio put. Ostavio je za sobom priču. Ne o borbi, već o odnosu. Ne o porazu, već o ljubavi koja ne traži ishod, već ostaje kao tišina koja nas menja.
Vaš Instagram profil sashariessrs je veoma zanimljiv i inspiriše mnoge. Kako odlučujete koji trenuci iz Vašeg rada zaslužuju da budu podeljeni sa publikom?
Ne razmišljam previše o tome šta da objavim. Vodim računa samo o jednom – da proporcionalno govorim o tri osnovna elementa naše formule, kako bi svako, u svakom trenutku, mogao da pronađe nešto što ga inspiriše. Instagram profil nije osmišljen da impresionira, već da podseti. Mnogima je pomogao da potpuno promene odnos prema svom psu, a nekima je bio neugodan – jer donosi poruke koje se ne uklapaju u ono što nas decenijama uče: da psa treba dresirati, da mu se pokaže ko je gazda. Ali danas znamo bolje. Znamo da psi zavise od onoga u šta mi verujemo. I ako znamo više – vreme je da i ponašanje prema psima to odrazi. Jer formula koju danas dominantno pratimo očigledno ne funkcioniše.
Briga o psima ne mora da bude ni skupa, ni komplikovana. Sve ostalo je buka – uglavnom vođena interesima kompanija koje žele da plasiraju proizvode, bez stvarne brige o potrebama pasa. Naš pristup pokazuje da je život sa psima jednostavan i pristupačan – kada se temelji na razumevanju, prisutnosti i osnovnim potrebama. Ako ovu formulu proširimo kao novu paradigmu, verujem da možemo smanjiti broj pasa koji bivaju napušteni samo zato što „ništa ne deluje“. Jer mnogi vlasnici nisu neodgovorni – već jednostavno nemaju vremena, novca ni informacija da sprovedu ono što im je servirano. A ironija je u tome što im to ni ne treba. Zato delim ono što delim – da podsetim da je suština u jednostavnom, a ne u spektakularnom.
Kako vidite ulogu društvenih mreža, posebno Instagrama, u širenju svesti o važnosti harmoničnog odnosa između ljudi i pasa?
Društvene mreže mogu biti snažan alat – ali i ozbiljna zamka. Sve zavisi od toga kako ih koristimo. Instagram za mene nije prostor za promociju savršenstva, već mesto gde delim drugačiji pogled na odnos sa psima – onaj koji je ličan, živ i temelji se na prisutnosti, a ne na tehnikama i dresuri. U vremenu kada algoritmi nagrađuju površnost i jezik nasilja, trudim se da govorim o stvarima koje zahtevaju dublje razumevanje. Nažalost, oni koji primenjuju ovaj pristup često su tihi, dok su oni koji se ne slažu glasni i često agresivni. Da nisam tokom godina izgradio unutrašnju stabilnost, ne znam da li bih mogao da izdržim. Ali radim ovo profesionalno od 1991. i navikao sam da ono što je ispred svog vremena često prvo izaziva otpor. Ipak, taj otpor mi pomaže da razumem kako ljudi vide svet – i daje mi priliku da im, makar malo, pomognem da promene ugao gledanja. Jer kada se promeni ugao – menja se cela slika. To je snaga društvenih mreža kad ih koristimo svesno: da ne polarizuju, već da povežu.
Postoji li neki post ili storiji na Vašem Instagramu koji Vam je posebno drag ili koji je izazvao veliku reakciju publike? Možete li nam ispričati priču iza njega?
Najgledaniji postovi na mom profilu svakako su oni koji se bave temom sterilizacije pasa. To je tema koja izaziva ogromnu pažnju – ali i još veću polarizaciju. U svetu, sterilizacija se više ne promoviše kao univerzalna metoda prevencije. Pokazalo se da mnogi psi razvijaju ozbiljne zdravstvene probleme nakon zahvata, a sve je više veterinara koji napuštaju stari kliše odgovornog vlasništva zasnovanog na sterilizaciji. Naravno, postavlja se pitanje – kako jedan grumer ima pravo da govori o tome? Ali iza mene stoji sistemsko obrazovanje za veterinarskog tehničara, desetogodišnje iskustvo u veterinarskoj praksi, i stalno praćenje savremene stručne literature – često brže i ažurnije nego što struka sama sebi može da dozvoli.
Jedan od tih postova imao je skoro pola miliona pregleda. Ali, kao i uvek, kada se dirne u dogmu – algoritam reaguje, ali i ljudi. Tu su i uvrede, i preteće poruke, ali ono što me ne prestaje da iznenađuje je nedostatak osnovnog pitanja: da li je u redu da svog psa žrtvujem zbog rešenja koje ne rešava uzrok, već samo maskira posledicu? Sterilizacija nije rešenje. Edukacija jeste. Rešenje je znanje, svesno življenje, razumevanje alata života – a ne slepo prihvatanje mera koje su oblikovane iz neznanja i straha. Zato i dalje govorim – tiho, dosledno i sa činjenicama. Ne da bih bio u pravu, već da bih pomogao da se otvori prostor za razmišljanje. Jer dokle god ne smemo da pitamo – nećemo ni znati šta je istina.
Vaš blog o psima u Jezdićima na Tari opisuje njihovu ulogu kao signalnih čuvara u seoskom životu. Kako su iskustva sa Tarom uticala na Vaš pristup razumevanju odnosa između ljudi i pasa?
Iskustvo sa Tarom, prikazano kroz članak koji je priredila naša saradnica, novinarka Marija Vitas, ostavilo je dubok trag u mom razumevanju odnosa između ljudi i pasa. U selu Jezdići, na planini koja još uvek diše u ritmu prirode, pas nije ukras, ni projekcija ljudskih emocija – on je čuvar prostora, tišine i doma. Ima svoju funkciju, ritam i odgovornost. Tamo pas ne traži pažnju – on daje znak. I baš ta jednostavna jasnoća odnosa, bez suvišnih reči i ljudskih očekivanja, podsetila me je na osnove koje smo u savremenom životu zaboravili. Kroz Marijin članak, upoznali smo harmoniju u njenom najiskonskijem obliku – pas koji zna kada da laje, i čovek koji zna da ga čuje. Nema konfuzije, nema uslovljavanja. Svako zna svoje mesto – i baš zato odnos funkcioniše.
Taj članak sam kasnije često koristio kao osnovu kada sam govorio o temeljima odnosa sa psima. Jer u toj priči svako može da pronađe nešto što ga vraća sopstvenim korenima – podseća ga na tišinu, prisutnost i smisao odnosa sa psima koji ne mora da bude glasan da bi bio dubok. To je onaj odnos koji je imala svaka naša baka. A ako ne baka – prabaka, sigurno.
Šta je sledeće za Vas u radu sa psima? Imate li nove projekte ili ciljeve, možda i na Instagramu ili kroz nove priče poput one sa Tare?
Sledeći korak u mom radu je još aktivnija promocija formule harmoničnog odnosa sa psima. Cilj je da zaista redefinišemo pojam odgovornog vlasništva – ne kroz dresuru, potrošnju i strah, već kroz razumevanje, prisustvo i jednostavnost. Želimo da smanjimo broj porodica koje se, iz neznanja ili razočaranja, rastaju sa svojim psima jer „ništa ne radi“ ili jer je „sve preskupo“. Zato radimo na promociji besplatnog sadržaja koji može da bude od stvarne pomoći zajednici. Snimam podkaste sa izuzetno zanimljivim gostima – iz različitih oblasti i kultura – i zajedno razmatramo kako savremeni čovek gradi odnos sa psima, koje su prednosti, koje zamke i gde je granica. Otvaramo teme koje ne traže pristanak, već promišljanje.
Pored toga, nastavljamo razvoj proizvoda koji podržavaju jednostavan, funkcionalan i ekonomičan život sa psima – bez nepotrebnih komplikacija i marketinga koji udaljava od suštine. Vizija je jasna: izgraditi novi svet odnosa sa psima, koji ne izrasta iz kontrole, već iz poštovanja. Ako u tome uspemo, verujem da ćemo postati i bolji ljudi – jer učiti da poštuješ psa znači učiti da poštuješ različitost. A to je temelj svakog stvarnog društvenog pomaka.
Koju poruku biste želeli da pošaljete ljudima koji tek počinju da rade sa svojim psima ili razmišljaju o tome da udome psa?
Ako tek počinjete da radite sa svojim psom – ili razmišljate o tome da ga nabavite, bilo da ga kupite ili udomite – moja poruka je jednostavna: ne tražite pravila, tražite odnos. Pas nije projekat koji treba usavršiti. Nije zadatak, ni izazov. Pas je biće koje vam dolazi sa sopstvenim ritmom, granicama i jezikom. Ako ga odmah pokušate „ukalupiti“, proći ćete pored onoga najvrednijeg – veze. U početku neće sve biti lako. Biće grešaka, nerazumevanja, možda i sumnje. Ali ne tražite savršenstvo. Tražite prisutnost. Naučite da posmatrate, da slušate, i da ne preuveličavate ni problem ni uspeh.
Imati psa znači preuzeti odgovornost da nekome budete ceo svet. Ne kroz potpunu kontrolu, već kroz poštovanje njegovih potreba – fizičkih, emocionalnih i socijalnih. I ne morate znati sve. Dovoljno je da budete spremni da učite. Jer pas će vas svakako učiti – ako mu to dopustite. I možda, baš kroz njega, naučite nešto što o sebi do tada niste znali. U tome vam zaista može pomoći Pure Love & Harmony Formula – osmišljena tako da odgovorno i savesno vlasništvo postane jednostavno, dostupno i održivo. Za godine ljubavi, harmonije i zajedništva koje dolaze.
