Otkriven pravi razlog zbog čega je potonuo Titanik

"Lunarna poveznica može objasniti kako to da se neobično veliki broj ledenih santi našao na putu Titaniku" - rekao je Donald Olson, fizičar sa teksaškog državnog univerziteta, čiji je tim forenzičkih astronoma proučavao ulogu Meseca u brodolomu Titanika, prenosi Reuters.

Titanik je potonuo u ranim jutarnjim satima 15. aprila 1912. godine, a u brodolomu je živote izgubilo 1.517 osoba. Kapetan broda, Edvard Smit, bio je jedan od najiskusnijih pomorskih kapetana u tom vremena i plovio je Severnim Atlantikom mnogo puta.

"Ledene sante, veličine kakve je jedna od njih potopila Titanik, u pravilu su ostale nasukane u plitkim vodama severnije od pomorskih ruta, odnosno pored obala Labradora i Njufaundlenda. Tamo bi ostale sve dok se ne otope dovoljno da mogu da nastavei put južnije, ali bi bile mnogo manjeg obima", pojasnio je Olson.

Šta se onda dogodilo? U januaru 1912. godine, Mesec je bio vrlo blizu Zemlje i njegovo delovanje moglo je prouzrokovati plime dovoljno velike da oslobode navedene ogromne sante leda i omoguće im da otplutaju prema komercijalnim pomorskim rutama.

Olson je istakao kako je nemili događaj bio onaj koji se javlja "jednom u životu", a dogodio se 4. januara, kada su se Mesec i Sunce tako poravnali, da su njihove kombinovane gravitacijske sile pojačale jedna drugu. U to vreme Mesec je bio najbliži Zemlji u posljednjih dotad 1.400 godina, a zemlja je bila najbliža Suncu te godine samo dan ranije.

"Takav razvoj situacije maksimalno je pojačao Mesečevo delovanje na plimu u svetskim okeanima", rekao je Olson.

'"To je neverovatno" - dodao je. To je ujedno i razlog zašto su ledene sante u svojoj punoj veličini preprečile put Titaniku, iznenadile iskusnog kapetana i zaüto je jedna od njih zapečatila sudbine 1.517 ljudi do tada najvećeg broda u svetu.

"Astronomski gledano, šanse da se sve te varijante dogode takvim redosledom, bile su, pa eto, astronomske" -zaključio je Olson.