Goca Lazarević: Neću da pevam za siću!

“Uvek sam srećna, a prijatelji mi često kažu: 'Lako je tebi, imaš para'. Slatko se smejem kada to čujem. Ni pevačima ne cvetaju ruže, niti imam dosta para jer je situacija sve teža. Nisam od onih foliranata koji kažu kako pare nisu važne, ali ne dozvoljavam da mi nedostatak novca upropasti život. Zato uživam u onome što imam i nadam se boljim vremenima”, kaže Goca i otkriva:

"Pre ću da pevam za džabe, nego za 200 evra, kao što to čine mnoge moje kolege. Da se razumemo, u ovoj krizi i nemaštini nijedna para nije za omalovažavanje, a kamoli 200 evra. Ali, ako pristanem da pevam za siću, nikada više nijedan gazda neće hteti da me plati više. Nisam klinka, imam izgrađeno ime na estradi, pa ako ne mogu da radim kako valja i da budem adekvatno plaćena, bolje da sedim kući i čekam bolja vremena.”



Takođe demantuje da se pored pevanja bavi bilo kojim drugim poslom, jer kako kaže ni jedan drugi posao nije za nju:

"Hvala lepo, ali nije to za mene. Znam da nisam neki biznismen, mogla bih samo da klepim na beton kao što se događa većini velikih biznismena. Niti su mi potrebne velike pare, niti sam ikada maštala o velikom poslu. U ovom vremenu, kad se svi kolektivno davimo u nemaštini, očaju i beznađu, ja samo tražim razlog za smeh i optimizam".

Još dodaje da nikada u životu nije bila štekara, ali ni rasipnik: “Nikada nisam bila štekara, ali ni rasipnica. Ponašala sam se racionalno i kad sam bila sirota i kad sam živela u izobilju. I kad sam najviše imala, nisam ludovala. Odrasla sam kao siroče bez majke, bila sam bosa i gola, žedna i gladna. Kad sam dobila prvi honorar, otvorila sam štednu knjižicu i nikad nisam prestala da razmišljam od čega ću živeti sutra... Daleko od toga da sam uštedela dovoljno da više ništa ne moram da radim. Štos je u tome što se ponašam isto i kada imam, i kada nemam. A ne dajem ni pet para na te fore i markirane krpice”.