Prijatelj prijatelja kog Saša Kovačevićne poznaje, zamolio je pevača da pokupi kovertu iz jednog kafića i donese mu je u hotel. Nakon niza neprijatnih situacija poput nameštanja izbora za Mis u kom je Saša trebalo da bude žiri, pevač odlazi u hotelsku sobu da tajanstveni koverat preda "poznaniku". Kad je izašao iz sobe eto njemu neprijatnog iznenađenja.Policajci ga privode na informativni razgovor u kome ga optužuju da je učestovavo u kriminalnom lancu falsifikovanja dokumenata.
Sve je ovo već dobro pripremljen scenario koji je organizovala ekipa "Nemoguće misije" koji nisu ni sumnjali da počasni građanin Zemuna neće priskočiti neznancu u pomoć, ali Saša nije znao da će njegov dobar gest zainteresovati i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Saša nije bio ćutljiv nimalo, nije se uplašio, a moramo priznati da je bio ponekada i bezobrazan prema organima reda.
"Ja kada napravim neko sranje, ja stojim iza toga, nikad nisam u životu ni prekršaj napravio - branio se Saša, - Ako sam kriv ima i da "sviram", a dobro sviram" - ironično je dodao.
A kada se iznervirao uspeo je čak i inspektora da nazove ludim.
Neverovatno je to da se Saša čak i u brutalnim scenama (inspektor šamara njegovog "poznanika") stalno smeškao i dobacivao kao da je sa društvom. I kada mu je na kraju otkriveno da se radi o "Nemogućoj misiji" sa istim smeškom je prihvatio šalu, eto kakvu smirenost poseduje jedan zaslužni građanin.
Izvor:
Svet Plus