Obaveza zabrane fizičkog kažnjavanja deteta, pre svega, proizlazi iz obaveze Srbije preuzete ratifikovanjem Konvencije UN o pravima deteta, koja izričito predviđa da je svaka država potpisnica dužna da preduzme sve mere da zaštiti dete od svih oblika fizičkog nasilja, ukazala je član radne grupe za izradu novog Građanskog zakonika (GZ) Olga Cvejić Jančić.
"Naš sadašnji Porodični zakon već predviđa da roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta, kao i da su dužni da ga štite od takvih postupaka drugih lica", podsetila je ona.
S obzirom na to da je u našem društvu stepen tolerancije nasilja vrlo visok, pisci Prednacta zakonika smatrali su da treba izričito predvideti zabranu fizičkog kažnjavanja dece, "jer bi nekome moglo da se učini da batine nisu ponižavajuće za dete i da se time ne vređa njegovo ljudsko dostojanstvo".
Komisija je tom odredbom želela da promoviše nove standarde ponašanja u porodici i uzajamnih odnosa članova porodice, zatim standarde međusobnog poštovanja gde će svako nasilje biti potpuno eliminisano i gde će dete u porodici biti vaspitavano tako da nasilje ne treba ni tolerisati niti činiti, ukazala je Cvejić Jančić.
"Dete treba da bude shvaćeno i voljeno od svojih roditelja, vaspitavano i usmeravano bez nasilja, uvreda i omalovažavanja. Želimo da deca u svojim porodicama ubuduće ne nalaze uzor vršenja ili odobravanja nasilja", istakla je ona.
Komisija je, ipak, imala u vidu da izgradnja takvih odnosa u porodici predstavlja jedan dugotrajan proces koji zahteva vreme i posvećenost, kao i da bi, i pored uvođenja ove odredbe u GZ, i dalje bilo njenog kršenja.
Međutim, to ne znači da taj proces ne treba jednom započeti, pa ma koliko u početku bilo otpora prema tome, navela je profesorka Cvejić Jančić.
"Smatramo da je zabrana fizičkog kažnjavanja deteta izuzetno važna, pogotovo jer je poslednjih decenija u našoj zemlji nasilja bilo previše i što zaista treba okrenuti novi, miroljubiviji list u vaspitanju i podizanju dece", naglasila je ona.
Prema njenim rečima, tradicionalni model porodičnih odnosa (koji je podrazumevao i batinanje deteta) napušten je još posle Drugog svetskog rata, ali sa, kako je navela, nekim ostacima koje treba postepeno ali uporno iskorenjivati.
U zemljama našeg okruženja fizičko kaznjavanje dece nije dopušteno u Austriji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Grčkoj, na Kipru, Poljskoj, kao i mnogim drugim zemljama kao što su Nemačka, Španija, Portugalija, Izrael, svim skandinavskim zemljama i mnogim drugim.
Profesorka je ukazala da je Prednacrt GZ prva faza u pripremi zakonika, nakon koje sledi nacrt pa tek onda predlog zakona koji ide u skupštinu na usvajanje.
Prema njenjim rečima, javna rasprava o porodičnom delu Prednacrta GZ traje do kraja 2011. godine, do kada bi trebalo da budu prikupljena sva mišljenja, predlozi, sugestije i komentari a potom pristupilo daljem radu.
Uskoro bi trebalo da bude objavljen i deo Zakonika koji je posvećen naslednopravnim odnosima, kao i deo o stvarnim pravima.
Izvor:
Svet Plus