Masimo Savić žali što nije bio pevač Bijelog dugmeta

 "Meni je svugde dobro, gde god da odem. Imam sjajno uštimovanu ekipu muzičara, koja će da odgovori najzahtevnijoj publici. Bilo u Beogradu, Banjaluci, Sarajevu ili Ljubljani gde sam posle Majlsa Dejvisa jedini doživeo 'standing ovation'.Danas na sceni ima mnogo izvođača, koje 'mrzi' da imaju probe".

"Teško je spojiti sedam, osam ljudi u tri popodne u Zagrebu zbog gužve, ali mi dosad nismo nijednu propustili. Treba biti pošten prema ljudima koji dođu na koncert i plate ulaznicu ili kupe originalan CD. Ja bih poljubio svakog u ruku, jer ne živimo u prebogatoj Engleskoj, gde svaka kuća može da ima 'rols-rojsa'. To mogu da zahvale pljačkanju sveta puna tri veka, a kod nas, čovek ne može časno ni da živi od svog rada, nego je osuđen na haos preživljavanja. I posle svega toga, izdvoji pristojan novac da pogleda moj koncert. Kako da ne obožavam takve ljude?“

Posle duge karijere jedino za čim žali je to što nije uspeo da postane pevač "Bijelog dugmeta":

"Tada sam već imao vrlo brojne obaveze i karijeru koju nisam mogao tek-tako da ugasim. Trudio sam se da budem fer igrač, a tada sam sarađivao sa Zrinkom Tutićem, koji je veliki emotivac. Kad sam mu spomenuo da postoji opcija da pređem u 'Dugme', zarosilo mu se oko i odmah sam odustao. Ne mogu da povredim ljude, do kojih mi je stalo.

"Žal ostaje prvenstveno zbog misli - kako bi izgledao taj album sa Bregom?“, priča Savić. "Imam fenomenalne pesme za novi album, koje sam dobio samo zahvaljujući sreći. To su stvari poput 'Stranca u noći' ili 'Sjaja u tami... Pesme dobijam od poznatih autora poput Arsena Dedića ili potpunih anonimusa. Skoro mi je dečko iz Đakova poklonio sjajnu pesmu. Nikad je ne bih kupio, kao što to rade mnogi. Kaže čovek - evo ti emotivan tekst za tri soma evra. Ma dajte ta stvar odmah ima lošu karmu. Meni je to prljavo, nije pesma kupus da je kupiš na pijaci".