Maja Volk: Nebojša Pajkić se radovao mojoj bolesti!

Odakle želja da se pridružite voditeljskom sastavu emisije „Žene“?

"Moj cilj je da poboljšam stvari i da dovedem klasičnu muziku na komercijalnu televiziju. Želim da obrazujemo ljude i donesem nešto čega nema na malom ekranu. Mi samo pričamo o problemima, a ne rešavamo ih. Veoma malo razmišljamo, a čovek koji poznaje mnogo tema, koji poseduje autentično znanje, može o svemu da razgovara. Razmišljanja mogu da se prenesu prijateljima ili da se okače na „fejsbuk“, ali televizija ipak omogućava širi pristup ljudima."

Postoji jedna čaršijska priča o tome da ste bili u vezi s Nebojšom Pajkićem i da vam je Isidora rekla: „Mani se njega, on je moj“. Koliko u tome ima istine?

"Gde ste tu glupost čuli? Moji muškarci su svi bili visoki, zgodni, moćni primerci… Pajkić i Bjelica su govorili da sam crni mag koji je bacio zle čini i da neću imati s kim kafu da popijem na FDU zato što sam imala petlju da, kada je ona predala magistarsku tezu, napišem primedbe iz javnosti. Što se tiče mog kolege, najpre sam imala dodir s njegovim tekstovima kada sam bila dramaturg u „Centar filmu“ i tada sam ih negativno ocenila, što mi on nikad nije oprostio. Borio se da ja ne dođem na Fakultet dramskih umetnosti. Čak je rekao kad sam imala rak: „ To je i zaslužila!“ Uostalom, pročitajte moj roman "Nesahranjene Marije“."

Pre tri godine ste se borili s rakom grla posle čega ste se promenili. Kako ste se izborili s bolešću?

"Pre raka sam bila rascepkana na jedno pet delova. Imala sam pet različitih segmenata ličnosti koje sam zvala Profesorka, Mama, Pevačica, Mala, Ljubavnica. Sve one se nisu mnogo slagale. Te moje segmente ličnosti ujedinio je rak – onda sam započela rad na sebi kroz primalnu psihoterapiju i počela da se menjam kroz ishranu. Spolja delujem isto, isto pevam, zabavljam, radim, kao nekad, ali ono ranije nije bila istina, već samodestrukcija i iluzija. Bila sam plod jedne visoke dresure, što roditelja, što škole i društva. Danas sam slobodna i kreativna i trajno zdrava žena."

Izjavili ste da ste sami izazvali rak jer niste želeli da živite. Zašto?

"Bila sam pod velikim stresom, a tu su i traume, udarci života za koje nisam bila spremna, koji su me pogodili, kao što su smrt mame i razvod. Tada sam mislila da se sve dešava po pravdi i nepravdi i bila sam puna negativnih osećanja, besa, gneva, bola, kukajući kao mali Kalimero: „Nepravda, nepravda…!“ A u stvari, danas znam da se sve dešava po zadatku. Nisam bila dorasla zadatku zato sam i udarala glavom o zid. Podsvesno sam želela da umrem, a bolest je izbila na organu koji sam najviše izrabljivala".

"Kod mene su to, zapravo, dva organa – srce i grlo koje sam svakodnevno arčila. Sa srcem sam već imala problem. Imala sam koksaki virus. Četiri meseca sam bila nepokretna i nisam to shvatila kao opomenu. A što se tiče grla, svakog dana sam pevala po dva sata, nekada i po devet sati… u zadimljenim klubovima. Zato sam, sasvim ironično, dobila taj „kafanski“ rak. Pravila sam greške i sa svojom decom, a sada su oni moja inspiracija, moji prijatelji, moji životni saputnici, dok sam ih u onom „predraknom“ dobu doživljavala drugačije, kao decu, a ne kao ličnosti."

S kim ste se najbolje uklopili od vaših koleginica s kojima vodite emisiju?

"Najviše sam se uklopila s Irinom i s Marijom. Marija je vedra, iskrena, hoće da uči i veoma je energična. Irina je veoma obrazovana, posvećena poslu i to što je vezujemo za „Velikog brata“ je samo epizoda u njenom životu. Nataša zna stvari koje ja ne znam, poznaje politiku i mnogo ljudi, a Ivana Zarić je decenijama radila na jednoj drugoj televiziji, na kojoj je morala da sakrije svoj stav i ličnost radi novinarske objektivnosti, ali ona će ovde pokazati svoje pravo lice koje je vrlo šarmantno."

Da li je istina da je vaš prvi muž pokušao da vas ubije?

"Da, istina je. Bio je vijetnamski veteran, Australijanac. Tada sam ja htela da budem ekstravagantna, jer niko koga ja znam nije bio s vijetnamskim veteranom. Nisam znala u šta se upuštam, niti da je alkoholičar, jer je bio divan čovek kad je trezan. Ispostavilo se da je u pitanju doktor Džekil i mister Hajd. Kad popije, to je bilo strašno. Dobio je delirijum tremens na svadbi, u crkvi, na našem pravoslavnom venčanju i to od onog obrednog vina. Na dan venčanja, ja sam znala da je to bio kraj, ali je kraj bio daleko."

Izvor: Alo