Miroslav Ilić: Neznalice su uzele stvar u svoje ruke

“S obzirom na prošlogodišnji uspeh, očekivao sam da i ove godine pevam u Guči. Pa meni su još prošle godine rekli da obavezno planiram jedan dan i ove godine za nastup na stadionu. Tim stvarima nikada nisam preterano emotivno prilazio, ali moram da priznam da sam bio prijatno iznenađen onolikim brojem mladih ljudi i atmosferom koja je bila fantastična”, kaže Miroslav Ilić.

Na pitanje kakav repertoar sprema za nastup i on kaže: “Nema tu nekih velikih vratolomija. Biće više pesama jer sam prošle godine imao nastup od 45 minuta, a ovoga puta imam dvostruko više prostora. Upravo sam se vratio sa odmora, pa ću tek da dogovorim kako će to sve da izgleda. Ali mi smo toliko iskusni da se možemo na brzinu da se dogovorimo šta ćemo da sviramo”.

Često se priča o preteranoj komercijalizaciji Sabora, na šta Miroslav Ilić kaže: “Jeste se komercijalizovala, ali vidim želju i trud ljudi koji se bave Gučom da to dovedu u red, u neke okvire, da vrate duhu kakav je nekada bio u Guči. Nadam se da će uspeti u tome. Ja sam, inače, jedan od najstarijih saboraša, retko koju Guču propustim, to je moja genetika. Bilo je poziva i ranije da nastupim tamo, ali nisam video sebe da ja tu treba da budem. jer tu je truba kraljica i prošle godne sam pristao, ali samo uz slogan 'Sestro trubo, evo za pedeseti rođendan došle su da te pozdrave sve harmonike, trube i violine cele Srbije."

"Ali posle prošlog nastupa, nisam imao razloga da to ne prihvatim. Pošto ništa drugo ne znam da radim, posao mi je bio pesma i ta aktivnost, a uopšte ne osećam umor ni zasićenost, zašto ne bih prihvatio da pevam kada me ljudi zovu. Znam da bi mnogi da me pitaju: 'Pa dobro, dokle, bre, više Miroslave?' Ja kad vidim da ne mogu više, ja ću sam mrtav ladan da okačim rukavice o klin. Ali za sada se ne osećam tako. Ja sam pre 20 godina, kada su počele da se dešavaju sve te stvari sa folkom, rekao da ja sa ovima neću."

"To je tada bio veliki rizik, jer niko nikog nije zarezivao, takvo je vreme bilo i bez svakoga se može. Ipak, ja sam folk klasika i moja urođena upornost se isplatila, ali ja to ne doživljavam kao lični trijumf. Drago mi je što su progledale pesme i mnogih mojih saboraca kao što su Tozovac, Cune, Šaban... Mladi ljudi su videli da to ima smisla, ta romantika, te da nije sve samo 'udri u čelo' i to me malo ohrabrilo. Nije to velika filozofija, treba samo sačuvati temelj. Ja, recimo, volim da slušam kantri muziku, još od malih nogu kada me otac vodio u bioskop da gledam vesterne jer tada sam zavoleo bendžo i tu muziku."

"I danas volim da slušam kantri, a iako je to sada moderna produkcija, kada čujem prva tri takta, ja znam da je to kantri jer je sačuvan temelj. Sa folkom je problem što su neznalice uzele stvar u svoje ruke i ostali smo bez temelja. Nadam se da će se to popraviti. Ja nikada nisam rekao da poslednjih 20 godina treba izbrisati gumicom. Ne, ali treba uspostaviti ravnotežu. Kada na radiju puste deset turbo pesama, treba i deset pravih narodnih".